আয়াত :
1
وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا
Tako mi Sunca i svjetla njegova,
আয়াত :
2
وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا
i Mjeseca kada ga prati,
আয়াত :
3
وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا
i dana kada ga vidljivim učini,
আয়াত :
4
وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا
i noći kada ga zakloni,
আয়াত :
5
وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا
i neba i Onoga Koji ga sazda,
আয়াত :
6
وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا
i Zemlje i Onoga Koji je rasprostrije,
আয়াত :
7
وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا
i duše i Onoga Koji je ispravnom stvori,
আয়াত :
8
فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا
pa je nadahnu da zna šta je razvrat, a šta bogobojaznost;
আয়াত :
9
قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا
uspio je onaj ko je očisti,
আয়াত :
10
وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا
a izgubio je onaj ko je zapostavi!
আয়াত :
11
كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ
Narod Semūd je zbog obijesti svoje poricao.
আয়াত :
12
إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا
Kad se jedan nesretnik između njih podigao,
আয়াত :
13
فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا
Allahov poslanik im je doviknuo: “Pazite na Allahovu devu i njen red pojenja!”
আয়াত :
14
فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا
Ali su ga u laž utjerali, pa su je zaklali – i Gospodar njihov ih je, zbog grijeha njihovih, uništio i kaznom sve obuhvatio,
আয়াত :
15
وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا
ne bojeći se kakve će posljedice.
