Fassarar Uzbakiyanci - Ala'udden Mansur
Ala'uddin Mansur ne ya fassara ta. An sabunta ta ƙarƙashin kulawar Cibiyar fassara ta Ruwad, kuma an bada damar karanta fassarar ta asali dan manufar bayyanar da ra'ayi da daidaitata da kuma ci gaba mai ɗorewa.
وَٱلشَّمۡسِ وَضُحَىٰهَا
Қуёш ва унинг ёғдусига қасам.
وَٱلۡقَمَرِ إِذَا تَلَىٰهَا
У (қуёш)нинг ортидан келган ойга қасам.
وَٱلنَّهَارِ إِذَا جَلَّىٰهَا
У (қуёшни оламга) ошкор қилган кундузга қасам.
وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَغۡشَىٰهَا
У (қуёшни ўз зулмати билан) ўраб-яширган кечага қасам.
وَٱلسَّمَآءِ وَمَا بَنَىٰهَا
Осмонга ва уни бино қилган Зотга қасам.
وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا طَحَىٰهَا
Ерга ва уни ёйиб-текис қилиб қўйган Зотга қасам.
وَنَفۡسٖ وَمَا سَوَّىٰهَا
Жонга ва уни расо қилиб-яратган,
فَأَلۡهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقۡوَىٰهَا
Унга фисқ-фужурини ҳам, тақвосини ҳам илҳом қилиб-ўргатиб қўйган Зотга қасамки,
قَدۡ أَفۡلَحَ مَن زَكَّىٰهَا
Дарҳақиқат, уни (яъни, ўз нафсини-жонини иймон ва тақво билан) поклаган киши нажот топди.
وَقَدۡ خَابَ مَن دَسَّىٰهَا
Ва у (жонни фисқ-фужур билан) кўмиб хорлаган кимса номурод бўлди.[1]
كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِطَغۡوَىٰهَآ
Самуд (қабиласи) ҳаддан ошганлари сабабли (ўз пайғамбарларини) ёлғончи қилишди.
إِذِ ٱنۢبَعَثَ أَشۡقَىٰهَا
Эсланг, уларнинг энг бадбахтлари (туяни сўйиш учун) қўзғалганларида,
فَقَالَ لَهُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ نَاقَةَ ٱللَّهِ وَسُقۡيَٰهَا
Аллоҳнинг пайғамбари (Солиҳ алайҳиссалом) уларга: «Аллоҳнинг туяси(ни сўйиб юбориш)дан ва уни суғориш(га тўсиқ бўлиш)дан сақланинглар!», деди.
فَكَذَّبُوهُ فَعَقَرُوهَا فَدَمۡدَمَ عَلَيۡهِمۡ رَبُّهُم بِذَنۢبِهِمۡ فَسَوَّىٰهَا
Бас, улар (Пайғамбарни) ёлғончи қилишиб, у (туя)ни сўйиб юборган эдилар, Парвардигорлари ўзларининг гуноҳлари сабабли устларига қирғин юбориб, уни (қирғинни барчаларига) баробар қилди.
وَلَا يَخَافُ عُقۡبَٰهَا
(Зотан, Аллоҳ таоло бу ишининг) оқибатидан қўрқмас![2]
مشاركة عبر